Pogled na... - Srbija

Dok pčele nestaju, tržište u Srbiji preplavljuju sumnjivi proizvodi

O stanju u pčelarstvu, kvalitetu domaćeg meda, ali i izazovima sa kojima se suočavaju proizvođači i potrošači za Blic televiziju govorio je Milan Dopuđa, inženjer prehrambene tehnologije i stručnjak za kvalitet i bezbednost hrane.

Značaj pčela daleko prevazilazi proizvodnju meda i drugih pčelinjih proizvoda - one su ključne za oprašivanje i opstanak biljnog sveta, a samim tim i proizvodnju hrane.

- Istina je, kada pčela ne bi bilo, priroda bi još četiri godine imala prostora i čovečanstvo bi izumrlo. Razlog je taj što su pčele najozbiljniji i najkrupniji oprašivači. U poslednje vreme, gubitkom biodiverziteta, gubitkom nekih divljih insekata, pčele preuzimaju značajan deo oprašivanja bilja. Bez oprašivanja bilja i cvetanja naravno nema plodova, bez plodova nema hrane, bez hrane nema čovečanstva, nema ni prirode. Dakle, tako počinje priča. Pčelarstvo je jako značajno u celoj ovoj priči, jer pčela neće biti ako nema pčelara.

Nažalost, izumiranje divljih pčela takođe je izuzetno veliki problem. Polako pčelari preuzimaju teret gajenja pčela, kako bi u prirodi bilo dovoljno pčela i dovoljno insekata, da one mogu da opraše sve biljke - objasnio je Milan Dopuđa. 

Upravo zato pčelarstvo ima specifičnu ulogu u poljoprivredi, ono ne iscrpljuje resurse, već direktno doprinosi očuvanju prirode. 

Gubici pčela i pad biodiverziteta

Jedan od najvećih problema u sektoru su sve veći gubici pčelinjih društava, koji se posebno sabiraju u martu, nakon zimskog perioda. U pojedinim godinama oni su prelazili i 50 odsto, što predstavlja ozbiljan udar na proizvodnju. 

Kako objašnjava Dopuđa, uzrok nije jedan, već kombinacija faktora, ali ključni problem leži u narušenom balansu u prirodi - pre svega gubitak biodiverziteta i sve izraženija erozija tla. Upravo u takvom okruženju pčelarstvo se izdvaja kao jedna od retkih grana poljoprivrede koja ne iscrpljuje resurse, već ih obnavlja i unapređuje. Za razliku od intenzivne proizvodnje koja često ostavlja posledice po zemljište i ekosistem, pčelarstvo direktno doprinosi očuvanju prirode i njenoj ravnoteži. 

Sve manje pčelara, sve veći rizik

Problem ne leži samo u pčelama, već i u ljudima koji se ovim poslom bave. Pčelarstvo zahteva veliko angažovanje, a ekonomska računica sve je nepovoljnija, posebno za mlade. Ako pčelari gube motivaciju da se bave ovim poslom, posledice su dugoročne - smanjuje se broj košnica, a time i kapacitet oprašivanja u prirodi.

Sa druge strane, država kroz subvencije pokušava da ublaži ove probleme. Trenutno izdvajanja iznose oko 1.000 dinara po košnici, odnosno 1.400 dinara za organsku proizvodnju.

Ipak, prema rečima stručnjaka, to nije dovoljno da bi se očuvala dugoročna stabilnost sektora.

- To je pokušaj države i to treba pozdraviti, ali to nije dovoljno. Pčelarstvo je grana koja zahteva veliko angažovanje ljudi, ako imamo manjak radne snage. Pčelarstvo je obično vezano za društva sa izuzetno niskim prihodima, vrlo siromašna društva. Kako rastu prihodi, kako društva prelaze iz izuzetno siromašnih u srednje razvijena društva, motivacija ljudi da se profesionalno bave pčelarstvom i da od toga zarađuju svoj novac pada. Kako pada motivacija, tako čitava priča o održanju pčelarstva postaje ugrožena. Pčele postaju ugrožene. I tu je uloga države značajna, u tim subvencijama - rekao je Milan Dopuđa. 

U takvim okolnostima, tržište meda dodatno komplikuje situaciju za proizvođače. Med se danas sve ređe prodaje na kilogram, već u manjim pakovanjima, ali kada se cena preračuna, ona se kreće između 1.200 i 1.500 dinara po kilogramu.

Kako prepoznati pravi med i koja mu je cena?

Kada je reč o kvalitetu, stručnjak upozorava da "savršena" tegla meda može biti znak za oprez. Prirodan med nikada nije potpuno bistar - sitne nečistoće, pena ili blaga zamućenja su normalni, dok kristalno čist izgled može ukazivati na industrijsku obradu ili falsifikat.

Sumnju može pobuditi i ukus, ako podseća na bombone ili veštačku slatkoću, moguće je da je reč o sirupima. Tamniji medovi se smatraju kvalitetnijim i teže se falsifikuju, dok su svetliji podložniji manipulacijama. Ipak, jedina sigurna potvrda kvaliteta je laboratorijska analiza.

Cena je takođe važan signal. Med od 600-700 dinara po kilogramu teško može biti realan proizvod. U praksi, tržišna cena se kreće između 1.200 i 1.500 dinara po kilogramu, dok pokušaji zloupotreba ostaju stalni jer je falsifikovanje meda i dalje unosan posao. 

Srpski med ipak najkvalitetniji

Uprkos svemu, srpski med zadržava reputaciju visokokvalitetnog proizvoda i na inostranim tržištima relativno lako pronalazi kupce, što potvrđuje da domaća proizvodnja i dalje ima značajan potencijal, ali i potrebu za snažnijom sistemskom podrškom. 

- Ono što moram da priznam je da mi jedemo izuzetno kvalitetan med. Srbija ima izuzetno kvalitetan med i to je vrlo prepoznato u svim evropskim i svetskim krugovima. I srpski med vrlo lako pronalazi kupce u inostranstvu. Vrlo često će međunarodni trgovci koristiti srpski med za popravku kvaliteta nekih mešavina koje dobijaju nabavkom iz nekih drugih delova sveta. Naravno, srpski med je skup - rekao je Milan.

Ipak, međunarodno tržište ima svoja pravila, domaći proizvođači često se suočavaju sa cenovnim pritiscima, jer strane zemlje favorizuju sopstvenu proizvodnju. Jedan od retkih primera uspešnog pozicioniranja srpskog meda jeste tržište Norveške, gde su potrošači, nakon što su prepoznali kvalitet, tražili jasno označavanje porekla proizvoda, što je otvorilo prostor za dugoročan izvoz.

Iskustvo sa norveškim tržištem pokazuje da kvalitet može da pronađe put do potrošača kada je jasno prepoznat i pravilno označen. Ipak, takvi primeri su i dalje izuzetak, a ne pravilo. U domaćim okvirima, sektor pčelarstva i dalje se nalazi između velikog potencijala i ozbiljnih izazova, od gubitka pčela i smanjenja biodiverziteta, do ekonomskog pritiska i pada motivacije proizvođača.

Zato pitanje meda više nije samo pitanje cene ili kvaliteta na polici, već i pitanje dugoročne održivosti - kako proizvodnje, tako i prirode od koje ona direktno zavisi.